Eh, Bane, Bane…

Odlucio sam pokrenuti neki blog na kojem ću da zalijepim stvari koje mi se svide ili me oduševe.. Od poezije i proze dabome. A pošto je proljeće i sav sam nekako pekmezav od osjeta, mnogo toga me oduševljava u posljednje vrijeme.. Smješko

Ujedno sam se sjetio I moj starog, prastarog – űberstarog bloga koji od sad, mozda dozivi neku mini reaktivaciju.. Smješko

Elem…

Branislav Bane Dimitrijević, pored što vodi Kišobran ( http://www.kisobranblog.com/ ) i piše opako dobre putopis – kolumne na http://www.knjizevnost.org, piše tu dobru, toplu poeziju koja me u ovim danima pred što će zumbuli početi da mirišu zagasito plavo i teško – rastače na proste faktore…

——

Gutljaj

Daj mi bar jedan gutljaj
iz tvoje čaše ja da srknem
da liznem staklo glatko
gde su ga ljubile usne tvoje
Pa kada padne noć
kad se smrkne
da sanjam da te ljubim
Da te ljubim slatko
da mi u san dođu
najlepše boje
i da umrem
al da me streljaju oči tvoje
kao trnjine
Da crknem kao kuče
ne bi mi žao bilo
da si mi dala juče
da si mi dala tek jedan gutljaj
iz tvoje čaše ja da srknem

——

Eh, Bane, Bane, koji si ti romantik pravi. Čežnja, trnjine, oči, kuče, boje… Toplo i goluždravo, u ovim proljetnim danima jako, jako mi leži Banetova poezija. Ima toga još (http://www.tragovi.com/blog/ – ovaj blog mnogo pratim… nađe se dobre poezije na njemu…)

Jadikovka

E da su mi ruke
plajvazi
a ti
da si artija bela
ko što te Bog
lepu načini
i još da meni dade
da znam da pišem
kakva bi to knjiga bila

Branislav Bane Dimitrijević
——

ps, plajvaz je olovka… 🙂

2 komentara

Komentariši